Krećete kolima na more? Ono što prolazi u Srbiji u Evropi može skupo da vas košta: Poseban oprez sa OVIM signalima

Vozači iz Srbije koji tokom leta automobilom kreću na put kroz Evropu uglavnom unapred proveravaju ograničenja brzine, putarine, vinjete i cene goriva. Mnogo ređe razmišljaju o nečemu što može biti jednako važno: lokalnoj kulturi vožnje i značenju signala koje vozači svakodnevno koriste na putu.

Ono što u Srbiji deluje potpuno normalno, poput kratkog blicanja, uključivanja sva četiri migavca ili trubljenja poznaniku, u drugoj zemlji može imati sasvim drugačije značenje. Negde će biti shvaćeno kao znak zahvalnosti, negde kao upozorenje, a negde kao nepristojno ili čak kažnjivo ponašanje.

Srbija ima sopstvenu prepoznatljivu kulturu vožnje. U gradovima uključena sva četiri migavca često znače da je vozač samo „stao na minut“, dok se na otvorenom putu blicanjem upozorava na patrolu, radare, nezgodu ili prepreku. Međutim, kada srpski vozač pređe granicu, ista pravila više ne moraju da važe.

Isti signal u Evropi može da znači potpuno različite stvari

Vozači širom Evrope koriste duga svetla, sva četiri migavca, sirenu i pokrete rukama kao svojevrstan jezik na putu. Problem je što taj jezik nema svuda isti prevod.

U Rumuniji je, na primer, blicanje veoma rasprostranjeno i može imati više značenja. Najčešće služi kao upozorenje ili signal drugom vozaču da se pomeri, ali se koristi i kao pozdrav među profesionalnim vozačima. Dugo i agresivno blicanje, međutim, može biti shvaćeno kao izraz besa prema vozaču koji je nekoga presekao ili ugrozio.

U Ujedinjenom Kraljevstvu blicanje se češće koristi kao znak učtivosti, odnosno da se drugom učesniku u saobraćaju daje prostor ili prednost.

U severnim delovima Finske, posebno u Laponiji, svetlosni signal automobila iz suprotnog pravca može imati sasvim praktično značenje: upozorenje da se na putu nalaze irvasi.

Sirena nije svuda znak nervoze

Sirena je prvenstveno namenjena upozoravanju na neposrednu opasnost, ali se u praksi širom Evrope koristi na mnogo različitih načina.

U ruralnim delovima Hrvatske, Rumunije i Francuske kratak zvučni signal može jednostavno da bude pozdrav komšiji ili poznaniku. U Španiji vozači takođe često zatrube kada ugledaju prijatelja ili člana porodice.

U Francuskoj i Portugalu nije neobično da vozač, kada stigne pred nečiju kuću, zatrubi iz automobila umesto da izađe i pozvoni na vrata.

Sa druge strane, preterana ili nepotrebna upotreba sirene u gradskim zonama može biti zabranjena ili kažnjiva, pa se vozačima savetuje da je u inostranstvu koriste samo kada za to zaista postoji razlog.

Sva četiri migavca: Zahvalnost ili "samo minut"?

U Srbiji je uključivanje sva četiri pokazivača pravca često postalo neformalni znak kratkog zaustavljanja, čak i kada je ono na mestu gde to nije dozvoljeno.

U mnogim zemljama Centralne i Istočne Evrope, međutim, kratko uključivanje sva četiri migavca tokom vožnje koristi se kao znak zahvalnosti, posebno kada drugi vozač propusti vozilo, napravi prostor ili omogući uključivanje u kolonu.

Takva praksa poznata je u zemljama poput Poljske, Češke, Slovačke, Hrvatske, Rumunije i Litvanije.

Ipak, sva četiri migavca ne daju vozaču pravo da se zaustavi bilo gde. Uključeni pokazivači pravca ne poništavaju pravila parkiranja i zaustavljanja, što je posebno važno imati na umu tokom putovanja kroz evropske gradove.

Upozoravanje na policiju može biti problem

U Srbiji je među vozačima odavno rasprostranjeno blicanje automobilima iz suprotnog pravca kako bi se drugi upozorili na policijsku patrolu ili radarsku kontrolu.

Pored blicanja, domaći vozači ponekad koriste i pokret rukom kroz prozor, spuštajući dlan nadole kao znak da drugi treba da uspore.

Takvo upozoravanje, međutim, nije svuda dozvoljeno. U Italiji, na primer, upozoravanje drugih vozača na prisustvo policijske kontrole svetlosnim signalima može biti tretirano kao prekršaj.

Zato ono što vozaču iz Srbije izgleda kao čin solidarnosti na putu u drugoj državi može dovesti do problema sa policijom.

Svadbena kolona je poseban "jezik" Balkana i istočne Evrope

Dugo trubljenje ne mora uvek da označava bes ili opasnost. U Srbiji je dovoljno ugledati kolonu ukrašenih automobila i čuti neprekidno sviranje da bi svima bilo jasno da je u pitanju svadba.

Sličan običaj postoji i u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Litvaniji i Letoniji.

U Srbiji postoji i staro verovanje da nije dobro preseći svadbenu kolonu ili se ubaciti između vozila koja u njoj učestvuju.

U Italiji, Španiji, Portugalu i Rumuniji sirene se često koriste i posle velikih sportskih pobeda, kada navijači automobilima prolaze gradom i na taj način izražavaju slavlje.

Gest rukom može doneti i novčanu kaznu

Podignuta ruka kao znak zahvalnosti uglavnom je razumljiva širom Evrope, ali nisu svi gestovi bezazleni.

U Nemačkoj pokazivanje srednjeg prsta drugom vozaču može biti tretirano kao uvreda i dovesti do ozbiljne novčane kazne ukoliko incident bude prijavljen i dokazan.

Vozačima se zato savetuje da tokom putovanja izbegavaju agresivne gestove, čak i kada su iznervirani ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju.

Navike vozača razlikuju se i kada je brzina u pitanju

Razlike ne postoje samo u komunikaciji među vozačima već i u odnosu prema ograničenjima brzine.

U pojedinim evropskim zemljama među vozačima postoji navika da se dozvoljena brzina prekorači za nekoliko kilometara na sat, uz očekivanje da policija ili radar imaju određenu toleranciju.

Takvu logiku ne treba prenositi iz zemlje u zemlju.

U skandinavskim državama kontrola brzine može biti veoma stroga, a novčane kazne visoke. Dodatni problem za turiste jeste što kazna ne mora da stigne odmah. Obaveštenje može doći naknadno, nakon što se vozač već vratio kući.

Crne mačke, brojanice i neobični rituali za volanom

Kultura vožnje ne sastoji se samo od zakona. U mnogim zemljama postoje i običaji i sujeverja koja su decenijama deo svakodnevice.

U Italiji, Češkoj i Hrvatskoj pojedini vozači i dalje veruju da crna mačka koja pređe put donosi lošu sreću.

U Srbiji, Rumuniji i Portugalu čest prizor u automobilima su brojanice, krstići, ikone i drugi verski simboli koje vozači nose kao zaštitu tokom putovanja.

U Litvaniji mladi vozači koriste nalepnicu u obliku javorovog lista, koja drugim učesnicima u saobraćaju pokazuje da je za volanom početnik.

Britanci su poznati i po navici da svojim automobilima daju imena, dok se u Češkoj i Slovačkoj među putnicima i dalje igra popularna igra "žuti auto".

U pojedinim delovima Italije postoje vozači koji iz sujeverja izbegavaju kupovinu ili preuzimanje novog automobila određenim danima u nedelji, dok neki vozači u Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu zadržavaju dah dok prolaze kroz tunel ili pored groblja.

Pre puta proverite više od putarine i cene goriva

Vožnja kroz Evropu nije samo pitanje saobraćajnih znakova i ograničenja brzine. Lokalni običaji, način komunikacije među vozačima i različita tumačenja svetlosnih i zvučnih signala mogu napraviti veliku razliku između opuštenog putovanja i neprijatnog susreta sa policijom ili drugim vozačima.

Pre polaska na duže putovanje korisno je proveriti saobraćajne propise svake zemlje kroz koju prolazite, posebno pravila koja se odnose na brzinu, parkiranje, upotrebu svetala, sirene i telefona tokom vožnje.

Najbezbednije pravilo je jednostavno: ne pretpostavljajte da ono što je uobičajeno na putevima Srbije ima isto značenje i van granica zemlje. Sva četiri migavca, blicanje ili kratko trubljenje mogu na nekoliko stotina kilometara udaljenosti govoriti potpuno drugačijim jezikom.