Пут до мора биће много бржи и лакши: Гради се најмоћнији ауто-пут ка Црној Гори, ево куда ће пролазити
Ускоро почиње изградња ауто-пута Е-763 Београд-Јужни Јадран, чиме ће путовање до мора бити брже и ефикасније.
Путеви Србије поднели су Министарству заштите животне средине захтев за одређивање обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину за фазно извођење радова на изградњи ауто-пута Е-763 Београд-Јужни Јадран.
Захтев се односи на прву деоницу сектора Пожега-Бољаре, од Пожеге до подручја Ариља, а документација открива детаље будуће трасе, тунеле, мостове, петљу, наплатну станицу и друге објекте.
Захтев је поднет за Сектор Пожега-Бољаре, односно Деоницу 1 од км 147 675.00 до км 156 537.00, на катастарским парцелама на територији општина Пожега и Ариље.
Планирани Сектор III ауто-пута Пожега-Бољаре представља наставак постојећег државног пута ИА реда Београд-Чачак-Пожега, односно ауто-пута "Милош Велики", на правцу Пожега-Ариље-Ивањица-Сјеница (Дуга Пољана)-Бољаре, до границе са Црном Гором.
Траса почиње код Пожеге и наставља ка Ариљу
Према документацији, Деоница 1 почиње у Пожеги, након денивелисане раскрснице "Прилипац", односно саобраћајног чвора који раздваја два ауто-путска правца Е-761 и Е-763.
Од тог места траса наставља према југу, источном страном реке Моравице.
У зони будућег обостраног услужног центра Ариље, на око км 148 600, траса се на два места укршта са електроенергетским водом. Његово измештање биће неопходно, наведено је у документацији.
Након изласка из зоне услужног центра, ауто-пут улази на територију општине Ариље, док је петља Ариље планирана у зони насеља Вирово.
Због Моравице планирана промена трасе
Један од разлога за начин вођења трасе јесте потреба за контролом поплава реке Моравице, као и урбанистички услови.
Због тога се траса у пределу Вирова и Недељковића пење и улази у тунелске цеви у зони од км 151 до км 154.
По изласку из првог тунела, Вирово, траса прелази на мостовску конструкцију и укршта се са државним путем ИИА реда број 196, на км 151 587, као и са Бошковића потоком.
Након тога следи други тунел, Церова. По изласку из тунела траса пролази кроз терен испресецан јаругама и са стрмим нагибима, због чега је предвиђен низ мостовских и потпорних конструкција.
У зони км 156 траса улази у усек. Ту је планирано рушење већег броја објеката, као и изградња надвожњака којим ће се омогућити повезивање локалног пута.
Од тог места траса наставља према југу, ка општини Ивањица, где почиње Деоница 2.
Ауто-пут ће имати четири возне траке
На Деоници 1 предвиђена је брзина кретања возила од 100 до 120 километара на сат, у складу са претходном деоницом Прељина-Пожега и карактером терена, који се креће од равничарског до брежуљкасто-брдовитог.
На брдовитом делу трасе, где је предвиђена брзина до 100 км/х, планиране су:
- четири возне траке ширине по 3,5 метара,
- две зауставне траке ширине по 2,5 метара,
- две ивичне траке димензија 0,50 0,20 метара,
- две банкине ширине по 1,5 метара,
- разделна трака ширине 3 метра
Исти елементи предвиђени су и на равничарском делу трасе, где је планирана брзина до 120 км/х, с тим што ће возне траке бити широке 3,75 метара.
Траса код Ариља промењена због развоја града
Како је наведено у документу, након петље Ариље траса је значајно коригована у односу на Генерални пројекат, на захтев Општине Ариље.
Циљ измене био је да се умањи утицај ауто-пута на град и његов развој.
Ова промена довела је до веће дужине трасе и појаве већег броја објеката. Вођење трасе кроз брдско подручје западно од Ариља условило је примену нешто већих уздужних нагиба.
Због свега тога, траса ове деонице је у значајној мери дефинисана различитим инжењерским конструкцијама и објектима.
Два тунела: Вирово и Церова
На Деоници 1 планирана су два тунела.
Тунел Вирово требало би да има:
- леву тунелску цев дужине 462 метра,
- десну тунелску цев дужине 460 метара.
Тунел Церова планиран је са:
- левом цеви дужине 2.965 метара,
- десном цеви дужине 1.940 метара.
У оба тунела предвиђено је више SOS/PP ниша, електро ниша и попречних пешачких пролаза. Планирана је и примена свих мера заштите од пожара, као и општег и сигурносног осветљења.
Тачне стационаже портала и дужине тунелских цеви биће одређене у наредној фази пројектовања. Ширина коловоза у тунелима биће 8 метара, док ће зауставне траке бити изостављене из економских разлога.
Контролни центар који ће опслуживати и ову деоницу планиран је на претходној деоници, код тунела Муњино брдо.
На траси планирано 12 мостова
Поред тунела, будући ауто-пут имаће и велики број других објеката.
На Деоници 1 планирано је укупно 12 мостовских конструкција.
Њихова потреба произлази, између осталог, из конфигурације терена, јаруга, водотокова и начина вођења трасе кроз брдско подручје.
Наплатна станица код Ариља
У зони денивелисане раскрснице Ариље, око км 150 300, планирана је и станица за наплату путарине.
Она ће обухватати саобраћајне површине, односно наплатни плато са пет саобраћајних трака и четири разделна острва, као и управну зграду, надстрешницу, наплатне кабине и техничку инфраструктуру потребну за функционисање система наплате путарине.
Биће изграђени и центри за управљање саобраћајем
Документацијом су предвиђени и објекти за управљање саобраћајем и функционисање тунела.
Центри ће бити формирани на проширењима уз ауто-пут, у виду платоа са одговарајућом манипулативном саобраћајном површином.
Предвиђени су објекти за смештај електроенергетске и телекомуникационе опреме неопходне за функционисање тунела, а по потреби и простор за додатне инфраструктурне системе, попут базне станице и антенског стуба.
Планирани су:
- тунелски оперативни центар на платоу код улаза у тунел Т1, око км 151 077,
- тунелски оперативни центар на платоу код излаза из тунела Т2, око км 154 152,
- погонска станица на платоу код улаза у тунел Т2, око км 152 212.
Предвиђена је и база за одржавање Ариље, која ће бити позиционирана поред кружног тока преко ког ће ауто-пут бити повезан са постојећим државним путем ИБ реда број 21.
Циљ је да транзитни саобраћај заобиђе градове
Према документацији, осим преузимања транзитних саобраћајних токова, један од највећих значаја планираног ауто-пута јесте измештање транзитног саобраћаја изван грађевинског подручја Пожеге, Ариља, Ивањице и других мањих насеља.
Деонице 1 и 10 представљају почетни и крајњи сегмент дела ауто-пута од Пожеге до Дуге Пољане, укупне дужине 75 километара.
Овај део ауто-пута, како је наведено, биће реализован фазно, по деоницама, у складу са планском и техничком документацијом.