Након трауме на Косову, одузела себи живот скоком са десетог спрата: Ко је била Гордана Стошић и како ју је друштво уништило?

Већ пуне три деценије прошле су од трагичне смрти књижевнице Гордане Стошић, а њено име се данас у јавности најчешће спомиње кроз призму сензационалистичких новинских наслова. 

Иако је жута штампа често користи као материјал за "кликбејт" теме фокусиране на секс и самоубиство, професионални осврт на њен живот и дело открива неоправдано заборављену ауторку која је била испред свог времена. 

Ко је била Гордана Стошић? 

Рођена 1945. године у Београду, Гордана Стошић је дипломирала на Филолошком факултету . Њен професионални и животни пут био је обележен сталним сукобима са малограђанским моралом. 

Радила је као професорка у једној београдској гимназији, али је њен просветни рад насилно прекинут. 

Након притиска родитеља који су били згрожени еротским садржајем њених књижевних дела, уручен јој је отказ. 

Њено писање било је храбро, полижанровско и неконвенционално. Због отвореног третирања женских питања, усамљености и слободне љубави, књижевни лексикони бележе је под епитетом "српска Ерика Џонг". 

Иза себе је оставила запажена дела, међу којима се издвајају: 

• Жена чежњиве коже (1980)
• Дрхтуља (1980)
• Ноћно семе (1982)
• Стефан (1985)
• Ноћ љуштења кромпира (1985)
• Твој брат близанац (1986)
• Како су ме растурали у име народа (1989) 

Ова последња књига написана је у форми кувара, чиме је ауторка кроз иронију, стихове и есеје оштро критиковала политику, просвету и малограђанско лицемерје. 

Сама ауторка је у једном интервјуу из 1990. године истакла да вулгаризми у њеном делу представљају искључиво "шамар лицемерју". 

Подршка критике и андерграунд кругова 

Иако је од стране ширег друштва била оспоравана, њена књижевност није прошла незапажено међу стручњацима. 

Гордана Стошић је уживала вишегодишњу подршку познатих књижевних арбитара попут Милоша Бандића. 

Занимљив је и податак да се њена књига "Твој брат близанац" налазила у личној библиотеци чувене Десанке Максимовић. 

Њен квалитет потврђен је и постхумно, када је њен рад уврштен у "Антологију српске еротске поезије", где је њен израз стављен у раван са великанима попут Лазе Костића и Растка Петровића. 

Истовремено, њена бескомпромисност донела јој је култни статус у андерграунд круговима, те је давала интервјуе за провокативне часописе попут "Ероса", а некролог посвећен њој објављен је и у часопису за лезбејска права "Лабрис". 

Трагедија на Косову и фаталан крај 

Њен приватни живот доживео је драстичан заокрет почетком деведесетих. Показујући изузетну хуманост, свој београдски стан поклонила је избеглицама, а она је отишла на Косово и Метохију, где је предавала српски језик у Дечанима. 

Нажалост, из ове средине вратила се са тешким траумама, након чега је уследило лечење на психијатријској клиници. 

Свој животни пут трагично је окончала у лето 1994. године, када је извршила самоубиство скоком са десетоспратнице у Земуну. 

Уместо да се данас бавимо искључиво њеним приватним траумама и сензационализмом, време је да се осврнемо на "човека у књизи" и преиспитамо књижевну вредност ауторке која се усудила да живи и пише слободно у времену које ту слободу није опраштало.

Извор: Текст је приређен на основу есеја "Како су Гордану Стошић растурили у име народа" ауторке Бојане Антонић, објављеног у "Књижевном магазину" (бр. 246–247, 2025. године)