Берлин креће директно на Москву: Мерз спрема оптужбу против Русије због дрона код Лајпцига, следе нове санкције

Немачка влада припрема потез који би могао додатно да заоштри односе Берлина и Москве. Канцелар Фридрих Мерц могао би већ ове недеље директно да оптужи Русију за покушај напада дроном у Леипзигу, а уз то се очекује и најава нових санкција против руских субјеката.

Информацију су за Политицо потврдила три званичника упозната са ситуацијом, који су због осетљивости теме говорили анонимно.

Мерзова објава могла би да уследи у време састанка министара спољних послова Европске уније, који се одржава у Ирској. Ипак, немачки канцелар би могао да реагује и раније, у зависности од развоја ситуације.

Један од званичника оценио је да после инцидента у Леипзигу више није довољно одговарати само протеривањем руских дипломата или затварањем институција попут Руског дома у Берлину. Према његовим речима, потребне су много снажније мере, међу којима би могле да буду нове санкције Русији и додатно повећање војне помоћи Украјини.

За сада, међутим, није познато да ли ће Берлин одговорност приписати конкретним руским актерима или директно руској држави.

У немачкој влади су свесни да би такав потез могао да изазове оштру реакцију Москве, па се Берлин већ припрема за могуће руске противмере.

Мерз је још раније поручио да ће инцидент у Леипзигу имати озбиљне последице, иако тада није директно именовао Русију.

- Напад дроном у Лајпцигу, између осталог, показује да се суочавамо с врло стварним претњама. Савезна влада ће починиоцима хибридних напада испоставити рачун. То ће их скупо коштати, рекао је канцелар.

На питање о томе да ли ће Немачка Русију директно оптужити за напад, портпарол владе остао је уздржан.

- Канцеларов уред не коментира нагађања. Важна је искључиво службена потврда одговорности, а њу ће савезна влада објавити на темељу властите процјене и након што размотри све резултате истраге.

Шта се догодило код Лајпцига?

Медијске истраге претходно су указивале на могућу руску везу са неуспелим нападом на аеродрому Лајпциг/Хале.

Према наводима немачких медија, дрон напуњен експлозивом наводно је требало да погоди украјински теретни авион Антонов, који се користи и за транспорт војне опреме.

The Wall Стреет Јоурнал објавио је да и америчке обавештајне процене повезују Русију са тим дроном.

Истражитељи су уочили и сличности са низом саботажа европског ваздушног терета током 2024. године, за које су биле осумњичене руске обавештајне службе. Москва је тада одбацила било какву умешаност.

Управо зато би евентуална одлука Берлина да Русију званично и директно оптужи представљала значајан заокрет.

Немачка је до сада била веома опрезна када је реч о јавном приписивању одговорности Москви, управо због високог прага доказа који је потребан за такву оптужбу.

Министар унутрашњих послова Alexander Добриндт почетком месеца рекао је да је кључно имати потребне доказе или „врло снажну сумњу“.

Двојица званичника предстојећи потез Берлина већ описују као „Zeitenwende 2.0“, односно нови историјски заокрет у немачкој безбедносној и одбрамбеној политици.

Израз „Zeitenwende“ постао је познат након руске инвазије на Украјину 2022. године, када је тадашњи канцелар Олаф Scholz најавио велики заокрет немачке одбрамбене политике.

Овога пута, међутим, фокус би могао да буде много шири – на одговор на оно што европске владе све чешће називају хибридним ратовањем.

Додатну забринутост у Берлину изазвало је и откриће тајног складишта оружја у близини немачке престонице.

У шуми код језера Müggelsee пронађене су две полуаутоматске пушке сакривене у подземном скровишту. Оружје је било смештено у водоотпорне контејнере, заједно са неуобичајено великом количином муниције.

Иако је складиште пронађено још у октобру прошле године, јавност је за случај сазнала тек након истраживања НДР-а, WDR-a и Süddeutsche Зеитунга.

Савезно тужилаштво сада води истрагу због сумње на припрему тешког кривичног дела против државе.

Добриндт је након објављивања информација оценио да је реч о високоризичној ситуацији и да је оружје можда било намењено за нападе у Берлину. Ипак, није директно оптужио Русију, већ је оставио отвореном могућност да иза случаја стоји нека страна сила.

Инциденти се нижу широм Европе

Леипзиг није једини инцидент који последњих недеља привлачи пажњу европских безбедносних служби.

У румунском делу Црног мора, у близини гасног пројекта Нептун Дееп, пронађен је и неутралисан поморски дрон са експлозивом. Румунски председник Ницуșор Дан директно је за инцидент оптужио Русију.

Неколико дана касније словачка полиција спречила је наводно планирано подметање пожара у фабрици дронова, док естонске власти истражују могућу руску умешаност у пожар у погону једне одбрамбене компаније.

Истраге су покренуте и након експлозија у фабрикама муниције у Италији и Бугарској, мада за сада нема јасних доказа да су ти инциденти били резултат саботаже.

Све то долази у тренутку када Европска унија припрема нови велики пакет санкција против Русије.

Према информацијама европских дипломата, у оптицају је око 1.600 нових санкција, које би обухватиле око 800 појединаца и 800 руских компанија. Очекује се да би пакет могао да буде усвојен средином октобра.

Истовремено се поново разматра могућност коришћења замрзнуте руске државне имовине. Тај потез је много компликованији, посебно због противљења Белгије, на чијој се територији налази највећи део замрзнутих резерви руске централне банке у ЕУ.

- Стратегија је искористити сва расположива средства. Уводимо сваки могући режим санкција, рекао је један од дипломата.

Уколико Берлин заиста званично оптужи Москву за инцидент код Леипзига, то би могло да означи нову фазу у односима Немачке и Русије – управо у тренутку када се европске владе све отвореније припремају за могућност да хибридни сукоб са Москвом више није само упозорење, већ нова реалност.

Србија Данас