Три светске силе диктирају све: Брисел остаје на маргини, шта се дешава са Европом?

Свет се све више окреће директним договорима моћних држава, док глас мањих земаља и институција попут Уједињених нација убрзано губи на значају.

О овим темама, као и о позицији Европске уније и Србије у новом, трансформисаном светском поретку, за Euronews Србија говорили су политиколог Стефан Србљановић и Мијат Костић из организације "Нови трећи пут".
 

Анализирајући актуелну дипломатску ситуацију и дешавања на светској сцени, Мијат Костић истиче да је сама чињеница да кинески председник Си Ђинпинг није отишао на Генералну скупштину Уједињених нација, већ је фокус стављен на директан дијалог са америчким званичницима, јасан показатељ дубоке кризе мултилатерализма.

- Очекује се много више од директног дијалога највећих лидера него од саме Генералне скупштине, што указује на то да светска јавност, али и сами државници признају да систем Уједињених нација више није функционалан као место где се доносе кључне одлуке - објашњава Костић.

Он додаје да велике силе све мање узимају у обзир глас мањих држава, народа и међународних институција, већ покушавају да се међусобно договоре о расподели моћи и сфера утицаја на један строго реалполитички начин. Костић сматра да је ово јасан корак уназад у односу на политички систем и стабилност који су успостављени након Другог светског рата.

Значајан део одговорности за такав расплет он приписује Сједињеним Америчким Државама, напомињући да је Америка променила курс од заједничког трансатлантског партнерства и сарадње целокупног политичког Запада. Данас сведочимо политици која кокетира са другим великим силама, верујући да се управо у договору оних највећих крије решење за безбедност и управљање светом, што представља незапамћен ударац за Европу и њен досадашњи утицај

Европа се, према Костићевим речима, суочава са огромном кризом и унутрашњим парадоксом. С једне стране, и даље постоји снажна тежња ка политичкој централизацији Европске уније, активно се помињу нови датуми за проширење и најављује се озбиљна реформа европске дипломатске службе. Поред тога, видљиви су и конкретни планови о поновном наоружавању земаља чланица. Све је то последица наглог отрежњења, јер се Европа деценијама уназад, како безбедносно тако и економски, у великој мери "шлепала" уз Америку, без сопствене иницијативе.

- С друге стране, политика суверенистичких идеологија постала је мејнстрим. То је дало ветар у леђа државама унутар Европске уније да поново интензивно траже и штите своје уске националне интересе, а не искључиво да теже политичком јединству целе Уније. Видимо да Француска тражи трку у војно-технолошком смислу и јача своје капацитете. Док се не одреди јасан правац да ли те земље заиста желе европску унификацију или увећање сопственог суверенитета, Европа ће као јединствен политички и економски фактор бити све мање релевантна - наглашава Костић. 

Недостатак унутрашњег јединства, како примећује, био је видљив и на самим седницама УН, када је Шпанија напустила салу током говора израелског премијера, док је већина других европских делегација остала.

Политиколог Стефан Србљановић слаже се са оценом да мултилатерализам полако бледи на глобалном нивоу, али чврсто истиче да би мале и средње земље и даље требало да теже ка њему ради заштите сопствених, виталних интереса.

- Нисам уверен да остале земље у нашем непосредном окружењу теже ка таквом сценарију, за разлику од Србије која се и даље труди и балансира. Због нашег специфичног географског положаја, величине и комплексне историје, апсолутно је неопходно да се не сврставамо ни на једну страну, већ да сарађујемо са свима. Ипак, не смемо нипошто дозволити да било која велика сила постане превише доминантна у нашим односима, јер велике државе имају природну тенденцију да оне мање потчине својим уским интересима - објашњава Србљановић, додајући да кокетирање са силама мора имати меру.

Оно што је посебно индикативно и забрињавајуће у данашњем свету јесте нестанак Брисела као глобалног центра моћи. Србљановић наглашава да се данашње човечанство и глобално управљање ослањају на само три главна стуба моћи, а то су Вашингтон, Москва и Пекинг.

- Четврти стуб, Брисел, потпуно се изгубио. Ми јесмо кандидат за чланство у ЕУ и окружени смо њеним земљама, али глобална моћ, најважнији дипломатски односи и светска привреда данас се одвијају искључиво између Америке, Русије и Кине. То су дешавања у Њујорку и Вашингтону ових дана и недвосмислено потврдила - наводи политиколог.

Говорећи о главним узроцима суноврата европског јединства и утицаја, Србљановић подсећа да је процес разједињавања почео још 2014. године са украјинском кризом, да би на крају кулминирао отвореним ратним сукобом који је исцрпео континент. Додатни ударац задао је и амерички приступ који је Америку поставио као глобалног играча окренутог пре свега самом себи, занемаривши притом Европу.

- Грађанима у развијеним државама Европске уније треба времена да схвате да скок цена енергената, горива и основних животних намирница није само тренутан поремећај, нити је за то крив само неки далеки сукоб. Њихови лидери дугорочно повлаче лоше потезе. Европа, нажалост, више нема јаке лидере какве је имала некада. Видимо огромну ошамућеност и опсесију самима собом. Локомотива европског развоја, моћна Немачка, суочава се са унутрашњим проблемима, а партија актуелног канцелара на локалним изборима осваја једва од пет до 15 одсто гласова - децидан је Србљановић.

Иако је животни стандард у земљама Европске уније и даље неупоредиво виши него код нас и на Балкану уопште, Србљановић закључује да се данас тамо живи много теже и неизвесније него пре десетак година, те да Европа свој пољуљани суверенитет и излаз из кризе мора под хитно тражити унутар себе саме, уместо што константно тражи спољне кривце.

Србија Данас/Euronews