ЕСТЕТСКА РЕВОЛУЦИЈА: Да ли је могуће ресетовати биолошки сат и која је стварна цена вечите младости
Потражња за естетским процедурама у региону порасла је за 50 одсто у последњих пет година, али стручњаци упозоравају да је кључ успеха у умерености и холистичком приступу здрављу, а не у пуком брисању деценија са лица.
У ери друштвених мрежа и нереалних филтера, естетска медицина доживљава незапамћен процват.
Према речима стручњака, захтеви за ботоксом, филерима и хируршким корекцијама лица драстично су учестали, а пацијенти су све млађи.
Међутим, савремени трендови померају фокус са агресивног подмлађивања на концепт "healthy агинг" (здраво старење), који подразумева негован изглед уз очување аутентичности.
Тотални приступ лицу: Више од појединачних корекција
Уместо изолованих захтева попут "желим усне као неко други", модерни лекари инсистирају на "тотал фаце approach" (приступ целом лицу).
Др Никола Мусић, специјалиста пластичне, реконструктивне и естетске хирургије, истиче да је ресетовање биолошког сата практично немогуће, али да се последице старења могу ефикасно ублажити.
"Данас је популаран тотал 'фаце approach' јер се зна да је боље приступити целом лицу као једној јединственој особи, отклонити последице старења и хармонизовати лице, јер не старе сви елементи лица исто код свих особа", објашњава др Мусић.
Он додаје да су хируршке процедуре попут блефаропластике (корекција капака) и различитих врста 'фацелифтинга' данас демистификоване и постају стандард неге за људе који желе да ураде нешто додатно за себе.
Ера квалитета коже и превенције
У домену неинвазивних процедура, фокус је померен на "скин quality" (квалитет коже).
Др Маја Јевђевић, специјалиста естетске медицине, наглашава да ботокс и даље остаје најтраженија процедура, али да је циљ свеж, а не "залеђен" изглед.
"Суштина савремене естетике више није 'антиагинг', него 'healthy агинг' који подразумева лонжевити приступ – како спавамо, како се хранимо и какав нам је lifestyle", каже др Јевђевић.
Она упозорава на опасност од претеривања:
"Све што покушамо да вратимо више од седам-осам година кроз минимално инвазивне процедуре, води у претеривање. Мера је кључна“.
Психолошка замка: Идентитет и зависност од операција
Поред физичких промена, стручњаци указују на озбиљне психолошке аспекте естетских интервенција.
Др Ирена Ђорђевић, психијатар и психотерапеут, упозорава да брза физичка трансформација може постати замка уколико не постане интегрисани део идентитета особе.
"Може се развити зависнички образац понашања где особа након интервенције осети краткотрајно олакшање, али убрзо јавља нову напетост и нови захтев", објашњава др Ђорђевић у Јутру на "Првој".
Она наглашава важност аутентичности у свету где сви почињу да личе једни на друге:
"Јако је важно да прво упознамо себе и градимо идентитет кроз друге ствари, а не само кроз естетски моменат. Треба да научимо да прихватимо и своје мањкавости".
Нови изазови: "Оземпик лице" и хирургија након губитка килограма
Занимљив тренд који др Мусић примећује јесте пораст пацијената који долазе након масовног губитка килограма услед коришћења препарата попут Оземпика.
Код ових пацијената формира се велики вишак коже на телу и лицу, што захтева комплексне хируршке захвате попут липосукције са затезањем коже и 'body лифтинга' (тзв. операција 360°).
Закључак стручњака је јасан: Естетска медицина је драгоцен алат који треба користити мудро, уз зреле одлуке и стручно вођство лекара, како би физичка промена била само "дивна допуна" унутрашњем задовољству и здрављу.
