Danas je Mala Gospojina: Praznik Rođenja Presvete Bogorodice koji žene posebno poštuju, a jedan običaj vernici strogo praktikuju - od ovog dana dani postaju sve kraći
Nakon Male Gospojine dani postaju sve kraći, vreme se postepeno menja, a priroda ulazi u jesenji period.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 21. septembra, proslavljaju Malu Gospojinu, praznik Rođenja Presvete Bogorodice koji se u narodu vezuje za porodicu, mir, zdravlje i nove početke.
Mala Gospojina posvećena je Rođenju Presvete Bogorodice i jedan je od velikih praznika posvećenih Majci Božjoj. U crkvenom kalendaru ima posebno mesto, dok je u srpskom narodu vekovima praćena brojnim običajima i verovanjima.
Ovaj praznik ujedno se doživljava i kao simbolična prekretnica u prirodi. Dolazak Male Gospojine vezuje se za početak jeseni, vreme kada se privode kraju mnogi poljoprivredni radovi i kada se sabiraju plodovi uloženog truda.
U narodnoj tradiciji Mala Gospojina smatra se danom kada posebno treba čuvati mir u domu.
Vernicima se preporučuje da praznik provedu u molitvi, slozi i druženju sa najbližima, a prema narodnom verovanju, nije dobro ovaj dan provoditi u svađama, teškim rečima i sukobima.
Zato se Mala Gospojina često doživljava kao prilika za pomirenje i oproštaj.
Ko je sa nekim u zavadi, prema narodnom verovanju, trebalo bi da učini prvi korak i pokuša da obnovi mir, jer se veruje da je sloga u domu važnija od bilo kakvog materijalnog bogatstva.
Mala Gospojina u narodu predstavlja i svojevrsnu granicu između jednog i drugog životnog perioda.
Zbog toga se veruje da je ovaj praznik pogodan za donošenje važnih odluka, započinjanje novih poslova i planiranje budućnosti.
Narod kaže da ono što čovek započne sa dobrom namerom, čistim srcem i bez želje da drugome nanese zlo može doneti napredak i blagostanje.
Ipak, ova verovanja deo su narodnog običajnog nasleđa, a ne crkvena pravila.
Mala Gospojina tradicionalno se provodi u krugu porodice.
Posebna pažnja poklanja se roditeljima, deci i starijim članovima domaćinstva, a praznični dan koristi se za okupljanje, razgovor i zahvalnost.
U mnogim krajevima Srbije ovaj praznik prati i svečanija trpeza, posebno tamo gde porodica slavi Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu.
Suština praznika, međutim, nije samo u običajima već u duhovnom smislu Rođenja Presvete Bogorodice i poruci vere, nade i ljubavi.
U narodnom kalendaru ovaj praznik zauzima važno mesto i zbog veze sa promenama u prirodi.
Nakon Male Gospojine dani postaju sve kraći, vreme se postepeno menja, a priroda ulazi u jesenji period.
Zbog toga se ovaj dan u mnogim krajevima doživljavao kao trenutak kada treba zastati, pogledati iza sebe i zahvaliti se na onome što je godina donela.
Za vernike je, pre svega, prilika da praznik provedu u molitvi i zahvalnosti, uz želju da u njihovim domovima budu zdravlje, ljubav i sloga.
Na Malu Gospojinu zato se, prema narodnom običaju, ne traži mnogo. Najvažnije je sačuvati mir, oprostiti, pomiriti se sa bližnjima i uputiti molitvu za zdravlje i dobrobit porodice.
