Brnabić odbrusila Britancima u njihovim medijima: "Srbija nije ničiji pijun - nećete nam određivati sa kim smemo da razgovaramo
Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić poručila je u autorskom tekstu za britanski „The Telegraph“ da Srbija nije „država parija“, već suverena evropska država koja samostalno bira svoje partnere i vodi politiku u skladu sa interesima svojih građana. Tekst je objavljen pod naslovom „Srbija je jednostavno mala evropska zemlja odlučna da sačuva svoj suverenitet“.
Brnabić je reagovala na način na koji se Srbija u delu britanske javnosti predstavlja kao država koja balansira između Brisela, Vašingtona, Moskve i Pekinga, navodeći da takav pristup zanemaruje pravo Srbije da samostalno odlučuje o svojoj spoljnoj i ekonomskoj politici.
„Da li mala evropska država koja ne prihvata da joj drugi određuju sa kim sme da trguje ili razgovara samim tim mora da bude tajno uključena u nekakve zakulisne političke igre?“, upitala je Brnabić.
Kako je istakla, Srbija se nalazi u srcu Evrope, Evropska unija je njen najveći trgovinski partner, a domaća privreda snažno je povezana sa evropskim tržištem.
Istovremeno, prema njenim rečima, evropski put Srbije ne znači da Beograd treba da prekine ekonomsku saradnju sa Kinom, odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama ili diplomatske veze sa Rusijom.
„Srbija je, pre svega, suverena država koja će interese svojih građana uvek stavljati na prvo mesto“, navela je predsednica parlamenta.
Brnabić: Srbija danas potpuno drugačija nego 2012. godine
Poseban deo teksta Brnabić je posvetila ekonomskim promenama u Srbiji tokom prethodnih godina.
Ona je navela da se Srbija u vreme dolaska Aleksandra Vučića na vlast suočavala sa visokom nezaposlenošću, nestabilnim javnim finansijama i niskim nivoom investicija, dok je danas, prema njenoj oceni, ekonomska slika zemlje znatno drugačija.
Brnabić je ukazala da su tokom 2025. godine prosečne zarade realno porasle za 7,1 odsto, da je stopa nezaposlenosti iznosila 8,7 odsto, dok je izvoz povećan za 8,4 odsto.
Pozivajući se na podatke Evropske komisije, navela je i da je BDP po stanovniku, izražen kroz standard kupovne moći, sa 10.712 evra u 2012. godini porastao na procenjenih 20.365 evra u 2025.
Srbija je, kako je dodala, u istom periodu napredovala sa 41,2 odsto na 51,3 odsto proseka Evropske unije prema kupovnoj moći.
Prema njenim rečima, iza statističkih podataka građani vide veće zarade, nova radna mesta, puteve, železnice, fabrike i strane investicije.
O odnosima sa Ukrajinom, Rusijom i Kinom
Brnabić je odbacila i predstavljanje Srbije kao države koja deluje kao produžena ruka Moskve.
Kao primer je navela zvaničnu posetu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog Srbiji i razgovore sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, tokom kojih je ponovljena podrška teritorijalnom integritetu Ukrajine.
Kada je reč o Kini, Brnabić je napravila poređenje između trgovinske razmene Pekinga sa Srbijom i Velikom Britanijom.
Kako je navela, godišnja trgovinska razmena Velike Britanije i Kine premašuje 100 milijardi funti, dok razmena Srbije sa Kinom iznosi manje od 8,5 milijardi evra.
Ona je ocenila da se saradnja Londona sa Pekingom uglavnom posmatra kao uobičajena ekonomska saradnja, dok se odnosi Srbije i Kine neretko predstavljaju kao dokaz prevelikog kineskog uticaja.
Brnabić je naglasila da je politika Srbije da prihvata investicije koje donose nova radna mesta i povećavaju proizvodne kapacitete, bez obzira na to da li kapital dolazi iz EU, SAD, Kine, Indije, Japana ili zemalja Zaliva.
„Zašto bi ekonomska saradnja značila političku poslušnost?“
Predsednica parlamenta osvrnula se i na kritike da Evropska unija nema dovoljno političkog uticaja na Beograd.
„Zašto bi ekonomska međuzavisnost podrazumevala političku poslušnost?“, upitala je Brnabić, navodeći da je u sve podeljenijem međunarodnom okruženju strateška autonomija posebno važna za male i srednje države.
Podsetila je i na NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine, ocenjujući da je to iskustvo ostavilo snažan trag na način na koji građani Srbije posmatraju međunarodne odnose.
Istovremeno je istakla da Srbija, uprkos iskustvima iz prošlosti, nije ostala izolovana, već je gradila partnerstva širom sveta i zadržala evropsko opredeljenje.
Brnabić o protestima i političkim podelama u Srbiji
Brnabić je u tekstu pomenula i proteste i unutrašnje političke prilike u Srbiji.
Navela je da Srbija ima političke probleme kao i druge demokratske zemlje, kao i da građani imaju pravo da protestuju i kritikuju vlast.
Prema njenim rečima, institucije moraju da odgovore na zahteve demonstranata, ali istovremeno moraju da uvažavaju i stavove građana koji u protestima ne učestvuju.
Govoreći o političkoj ulozi Aleksandra Vučića, Brnabić je navela da je on postao dominantna figura srpske politike i ocenila da deo biračkog tela njegovu podršku vezuje za promene životnog standarda i infrastrukture.
Kako je navela, ti građani vide nove puteve i pruge, fabrike, strane investicije i rast zarada, kao i Srbiju koja, prema njihovom viđenju, snažnije zastupa sopstvene nacionalne interese.
„Srbija nije ničiji pion“
Brnabić je tekst zaključila porukom da Srbija neće odustati ni od evropskog puta ni od prava da samostalno vodi svoju politiku.
„Srbija nije ničiji pion. Ona je samouverena, stabilna i prosperitetna evropska demokratija. Odlučni smo da postanemo članica Evropske unije i nameravamo da to učinimo kao suverena država koja sama bira svoj put“, poručila je Brnabić.
Ana Brnabić trenutno obavlja funkciju predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, dok je predsednica Vlade Srbije bila od 2017. do 2024. godine.
