"Biznis" života i rata: Surogat majčinstvo u Ukrajini između zakona, preživljavanja i globalne potražnje
U zemlji razorenoj ratom i ekonomskom nesigurnošću, surogat majčinstvo postalo je industrija koja spaja nadu za porodicom i borbu za preživljavanje, često na ivici etike, prava i ratne realnosti.
Surogat majčinstvo, proces u kojem žena nosi i rađa dete za drugu osobu ili par, danas je globalno rasprostranjena praksa, ali i jedna od najkontroverznijih oblasti moderne medicine i prava. Iako se njegovi koreni mogu pronaći još u antičkim zapisima i biblijskim pričama, savremeni oblik surogatstva razvija se tek od kraja 20. veka, paralelno sa razvojem vantelesne oplodnje.
Danas je svet podeljen u dve grupe. U nekim državama, poput SAD-a i Kanade, surogatstvo je legalno i regulisano, dok je u mnogim evropskim zemljama zabranjeno ili strogo ograničeno zbog etičkih dilema, posebno pitanja komercijalizacije ženskog tela i prava deteta.
Kako je pokazala međunarodna pravna literatura, pristupi variraju od potpune zabrane do dozvoljene komercijalne prakse, što je stvorilo globalno tržište "reproduktivnog turizma" gde parovi putuju u zemlje sa blažim zakonima.
Ukrajina kao centar surogata
Ukrajina je u poslednje dve decenije postala jedno od najvažnijih svetskih središta za komercijalno surogat majčinstvo. Razlog je kombinacija faktora: Relativno liberalan zakon, razvijena medicinska infrastruktura i značajno niži troškovi u odnosu na zapadne zemlje.
Za razliku od mnogih država, ukrajinski zakon omogućava da su biološki roditelji odmah upisani u matične knjige rođenja, dok surogat majka nema zakonska roditeljska prava nad detetom.
To je Ukrajinu učinilo izuzetno privlačnom destinacijom za parove iz Evrope, SAD-a, Azije i Bliskog istoka, ali i otvorilo prostor za snažan privatni biznis koji uključuje klinike, agencije i pravne posrednike.
Prema različitim procenama, hiljade beba godišnje se rađaju kroz ovaj sistem, što je industriju učinilo jednom od najprofitabilnijih grana medicinskog turizma u zemlji.
Rat: Prepreka ili most?
Početak rata 2022. godine doneo je haos u gotovo sve sektore ukrajinskog društva, ali surogat industrija nije stala.
Naprotiv, uprkos bombardovanjima i raseljavanju, klinike su se prilagodile: procedure su premeštene u sigurnije zapadne regione, uvedeni su evakuacioni planovi i "backup" bolnice za porođaje, dok su agencije nastavile da rade sa stranim klijentima.
Izveštaji iz industrije pokazuju da je već 2023. godine potražnja ponovo dostigla nivoe bliske predratnim, a stotine žena su i dalje bile trudne kao surogat majke i tokom sukoba.
U jednom trenutku, čak i tokom najintenzivnijih faza rata, novorođenčad su ostajala u improvizovanim medicinskim centrima dok roditelji nisu mogli da uđu u zemlju zbog zatvorenih granica i vojnih ograničenja.
Surogat majčinstvo kao način preživljavanja
Za mnoge žene u Ukrajini, posebno iz siromašnijih regiona, surogat majčinstvo nije samo medicinska odluka već ekonomska nužnost.
Iznosi koje žene dobijaju variraju, ali u praksi često predstavljaju sumu koja može višestruko nadmašiti godišnju platu u zemlji pogođenoj ratom i inflacijom.
U javno dostupnim izveštajima navodi se da naknade mogu dostići i desetine hiljada evra po trudnoći, što je za mnoge porodice dovoljno da pokriju dugove, kupe stan ili prežive ratne godine.
Upravo ta finansijska komponenta čini Ukrajinu globalnim magnetom, ali i predmetom kritika jer se postavlja pitanje da li siromaštvo stvara "pritisak izbora" ili stvarni izbor.
Emotivna cena surogatstva
Iza ugovora, klinika i medicinskih procedura, surogat majčinstvo nosi i duboku emotivnu dimenziju koja se često ne vidi u javnim raspravama. Za žene koje nose dete devet meseci, povezanost koja se prirodno razvija tokom trudnoće može postati psihološki izazov, bez obzira na pravne dogovore da dete nije njihovo.
Istovremeno, biološki roditelji prolaze kroz period intenzivne neizvesnosti i emocionalnog pritiska, oslanjajući se na posrednike i medicinske sisteme kako bi došli do deteta koje im genetski pripada.
U tom trouglu između želje, odricanja i očekivanja, nastaje složen emotivni prostor u kojem se radost rođenja često meša sa tugom, separacijom i etičkim preispitivanjem, posebno u zemljama gde je surogatstvo postalo i ekonomska potreba, a ne samo izbor.
Između pomoći i eksploatacije
Surogat industrija u Ukrajini već godinama izaziva snažne debate u svetu.
S jedne strane, zagovornici ističu da surogatstvo omogućava neplodnim parovima da dobiju dete i da su procedure medicinski kontrolisane i pravno definisane.
S druge strane, kritičari upozoravaju na komercijalizaciju ženskog tela, nejednakost između stranih klijenata i lokalnih žena, kao i rizike po prava dece rođene u kompleksnim međunarodnim pravnim situacijama.
U globalnim raspravama, čak su i visoki verski lideri i institucije označavali surogatstvo kao moralno problematično, pozivajući na strože zabrane ili globalnu regulaciju.
Ukrajina je postala jedinstven slučaj u svetu, zemlja u kojoj se rađanje života odvija paralelno sa razaranjem rata.
Surogat majčinstvo tamo nije samo medicinski proces, već kompleksan sistem u kojem se prepliću emocije, novac, pravo i globalna potražnja.
Rat nije zaustavio surogat, samo ga je učinio još vidljivijim.
I dok jedni u njemu vide šansu za roditeljstvo, a drugi simbol eksploatacije, jedno ostaje nepromenjeno: Ukrajina je i dalje epicentar jedne od najkontroverznijih industrija savremenog sveta.
Srbija Danas
