Dok svi jure na let, on ima samo jedan zadatak: Upoznajte Dina, najomiljenijeg "zaposlenog" na aerodromu koji smiruje putnike

Dok putnici na aerodromu proveravaju pasoše, gledaju u displeje i nervozno prate vreme do ukrcavanja, jedan član "osoblja" ima potpuno drugačiji zadatak. Ne proverava karte, ne usmerava putnike i ne nosi kofer.

On samo šeta terminalom, prilazi ljudima i čeka da ga neko pomazi.

Dino je zlatni retriver i posebno obučen terapijski pas koji je od novembra 2024. godine deo projekta "Zen Dog" na Međunarodnom aerodromu Skoplje. Njegova misija je jednostavna, ali mnogim putnicima dragocena - da im nekoliko minuta druženja pomogne da zaborave na nervozu pre leta.

Njegov posao je da se mazi, igra i smiruje putnike

Dino se na aerodromu pojavljuje u određenim danima, a najčešće obilazi prostor kod izlaza za ukrcavanje. Putnici koji ga ugledaju mogu da mu priđu, pomaze ga, poigraju se s njim ili jednostavno provedu nekoliko trenutaka u njegovom društvu.

I upravo tu nastaje nešto što je teško izmeriti brojevima.

Čovek koji je nekoliko minuta ranije nervozno gledao prema izlazu za ukrcavanje odjednom se osmehuje. Dete koje čeka avion dobija zanimaciju. Putnik koji se plaši leta na trenutak prestaje da razmišlja o turbulencijama, visini i onome što ga čeka nakon poletanja.

Dino ne mora ništa da kaže. Dovoljno je da bude tu.

Aerodrom Skoplje pokrenuo je projekat "Zen Dog" 22. novembra 2024. godine upravo sa idejom da putnicima pruži opuštenije i prijatnije iskustvo. Zvanično je navedeno da je Dino dobro obučen terapijski pas, opremljen posebnim prslukom kako bi putnici lako mogli da ga prepoznaju i priđu mu.

Zašto baš pas na mestu gde vlada tolika nervoza?

Aerodromi mogu biti prilično stresna mesta.

Gužva, čekanje, kontrole, kašnjenja, neizvesnost, odvajanje od porodice, ali i sam strah od letenja kod pojedinih ljudi mogu učiniti putovanje mnogo neprijatnijim nego što bi trebalo da bude.

Zato se terapijski psi poslednjih godina pojavljuju na sve većem broju aerodroma širom sveta. Njihova uloga nije da leče putnike, već da kroz kontakt, druženje i prisustvo pomognu u smanjenju napetosti.

Dino je u tome pravi profesionalac.

Prema izveštaju AFP-a, četvorogodišnji zlatni retriver redovno obilazi gejtove, a putnici mogu da ga maze, igraju se sa njim ili se fotografišu. Njegova trenerka Vesna Kiskovska rekla je da Dino voli da sklapa nova prijateljstva i da čak pokušava da stupi u kontakt sa ljudima i kada mu oni sami ne priđu.

Drugim rečima, Dino ne čeka uvek da neko napravi prvi korak.

On ga često napravi sam.

Njegova trenerka zna koliko znači jedan pseći pogled

Dino kroz terminal ne prolazi sam. Uz njega je njegova trenerka Vesna Kiskovska, koja mu pomaže tokom "radnih" obilazaka aerodroma.

Njih dvoje privlače pažnju gotovo gde god da se pojave. Putnici zastaju, osvrću se, smeju i prilaze Dinu, a njegova uloga upravo jeste da napravi malu pauzu u njihovom putovanju.

Za neke je to samo simpatičan susret sa psom.

Za druge može biti mnogo više.

Posebno za ljude koji osećaju strah od letenja, nekoliko minuta maženja može da bude način da misli skrenu sa aviona na nešto prijatno i poznato. Istraživanja o terapijskim i asistenstkim psima ukazuju na njihov potencijal da doprinesu osećaju sigurnosti i smanjenju osećaja izolovanosti i anksioznosti.

Prema AFP-u, TAV Airports Holding, operator aerodroma u Skoplju, projekat sa Dinom opisuje kao prvi takve vrste u regionu. Pas je od početka programa posećivao aerodrom više puta, naročito u periodima kada je veći broj putnika, kako bi njegov boravak imao što veći efekat.

A reakcije putnika govore možda više od bilo kakve statistike.

Jedna od putnica, Holanđanka Sofi Francen, rekla je za AFP da mnogi ljudi osećaju nervozu kada lete i da psi mogu da deluju umirujuće. Ideju sa Dinom opisala je kao odličnu.

I zaista, teško je ostati ravnodušan kada vam se usred aerodromske gužve pojavi zlatni retriver sa prslukom koji kao da vas podseća da zastanete na trenutak.

Psi na aerodromima obično imaju sasvim drugačiji posao

Psi nisu neobični na aerodromima, ali se najčešće mogu videti u službama bezbednosti, gde imaju zadatke poput detekcije različitih supstanci ili pomaganja u kontroli prostora.

Dino, međutim, nema takvu karijeru.

Njegova „radna oprema“ jeste prsluk, a najvažniji alat koji koristi su dobroćudnost, strpljenje i sposobnost da priđe ljudima.

Njegova smena nema komplikovane procedure.

Ako je neko nervozan - tu je.

Ako dete želi da ga pomazi - tu je.

Ako neko želi da napravi fotografiju - tu je.

Ako putnik samo želi nekoliko minuta mira pre nego što sedne u avion - opet je tu.

I upravo zbog toga je vrlo brzo postao jedan od najneobičnijih članova aerodromske zajednice.

Dino je na aerodromu gost, ali bi mnogi putnici verovatno rekli da se ponaša kao da tu pripada.

Njegovo prisustvo pokazuje da se putovanje ne mora uvek svoditi na čekanje, kontrole, redove i žurbu. Ponekad je dovoljno da se usred svega toga pojavi jedno veselo, krzneno stvorenje koje će vas naterati da se nasmejete.

Jer avion će poleteti.

Kofer će stići.

Pasoš će biti proverеn.

Ali onih nekoliko minuta koje provedete mazeći Dina možda ćete pamtiti mnogo duže.

A zlatni retriver, čini se, ima sasvim jasnu filozofiju svog posla: dok drugi na aerodromu brinu da putnici bezbedno stignu do svog odredišta, on se brine da na put krenu sa malo manje straha i mnogo više osmeha.

I ako postoji aerodromski posao koji bismo svi rado probali makar na jedan dan, Dinov je definitivno među prvima na listi.

Srbija Danas